Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 20
Page 202
Вук Стефановић Караџић. 51 ЈУРИШИЋ ЈАНКО Нешто цвили у Стамболу граду : да л ' је гуја , да л ' је вила б'јела ? Нит ' је гуја , ни бијела вила , но је јунак Јуришићу Јанко . Ако цвили , и невоља му је : ево има три године дана ка је Јанко ...
Вук Стефановић Караџић. 51 ЈУРИШИЋ ЈАНКО Нешто цвили у Стамболу граду : да л ' је гуја , да л ' је вила б'јела ? Нит ' је гуја , ни бијела вила , но је јунак Јуришићу Јанко . Ако цвили , и невоља му је : ево има три године дана ка је Јанко ...
Page 317
... Јанко , дај ти нама Секулу нећака , даћемо ти три шатора платна . Беседи им војевода Јанко : ,, Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево ! " Кад то рече војевода Јанко , расрде се Кучевкиње младе , Кучевкиње и Браничевкиње ...
... Јанко , дај ти нама Секулу нећака , даћемо ти три шатора платна . Беседи им војевода Јанко : ,, Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево ! " Кад то рече војевода Јанко , расрде се Кучевкиње младе , Кучевкиње и Браничевкиње ...
Page 318
... Јанко , од љутине цикну као гуја ; ал беседи Секула нећаче : „ Ујко Јанко , немерено благо , нисам ли ти лепо говорио кад си пошӧ санак боравити : да не дајеш умље за безумље , да не стрељаш змију шестокрилу , већ да стрељаш сивога ...
... Јанко , од љутине цикну као гуја ; ал беседи Секула нећаче : „ Ујко Јанко , немерено благо , нисам ли ти лепо говорио кад си пошӧ санак боравити : да не дајеш умље за безумље , да не стрељаш змију шестокрилу , већ да стрељаш сивога ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца