Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 58
Page 216
Вели њему Туре Мустаф - ага : „ Ој бога ми , каурине Марко , кад ме питаш ,
право ћу ти казат . “ Све му каза какoнo је било . Вели њему Краљевићу
Марко : „ Зашто , Туре , да од бога нађеш , нијеси му ране извидао , Данас
бих ти ...
Вели њему Туре Мустаф - ага : „ Ој бога ми , каурине Марко , кад ме питаш ,
право ћу ти казат . “ Све му каза какoнo је било . Вели њему Краљевићу
Марко : „ Зашто , Туре , да од бога нађеш , нијеси му ране извидао , Данас
бих ти ...
Page 259
Вели њему Краљевићу Марко : Тако , Бемо , не раде јунаци , већ закољу
коња ја сокола , напију се крви од гр'оца . “ Вели њему Бемо Брђанине : „ Нит
' ћу клати коња , ни сокола , већ ћу заклат тебе Краљевића , па се напит крви
...
Вели њему Краљевићу Марко : Тако , Бемо , не раде јунаци , већ закољу
коња ја сокола , напију се крви од гр'оца . “ Вели њему Бемо Брђанине : „ Нит
' ћу клати коња , ни сокола , већ ћу заклат тебе Краљевића , па се напит крви
...
Page 265
Вели њему Краљевићу Марко : „ Тако , Бемо , не раде јунаци , већ закољу
коња ја сокола , напију се крви од гр'оца . “ Вели њему Темо Брђанине : „ Нит
? ћу клати коња , ни сокола , већ ћу заклат тебе Краљевића , па се напит
крви ...
Вели њему Краљевићу Марко : „ Тако , Бемо , не раде јунаци , већ закољу
коња ја сокола , напију се крви од гр'оца . “ Вели њему Темо Брђанине : „ Нит
? ћу клати коња , ни сокола , већ ћу заклат тебе Краљевића , па се напит
крви ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца