Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 100
Page 101
... већ огртачи. Не украси на глави већ повезаче. Сарафани, кецеље. Интензитет није условна измишљотина псеудоруског стила, то је безусловни интензитет вечно сељачког и источног. Не репродуковање историчара и археолога, већ архаичко осећање ...
... већ огртачи. Не украси на глави већ повезаче. Сарафани, кецеље. Интензитет није условна измишљотина псеудоруског стила, то је безусловни интензитет вечно сељачког и источног. Не репродуковање историчара и археолога, већ архаичко осећање ...
Page 217
... већ и ван њених граница . Дакле , истраживања у погледу изучавања раста и развоја омладине код нас и у свету , која ... већ је кроз то , зналачки употребљеним упоредним материјалом , проблем знатно шире захваћен , што ову студију ...
... већ и ван њених граница . Дакле , истраживања у погледу изучавања раста и развоја омладине код нас и у свету , која ... већ је кроз то , зналачки употребљеним упоредним материјалом , проблем знатно шире захваћен , што ову студију ...
Page 187
... већ у пролеће 1373. год . пратио султана у једном походу у Малој Азији . Г. Острогорски , Историја Византије , 503. Хоспиталци са Родоса писали су већ 21. септембра 1374. год . да inter Grecos et Turchos quedam impia colligatio adversus ...
... већ у пролеће 1373. год . пратио султана у једном походу у Малој Азији . Г. Острогорски , Историја Византије , 503. Хоспиталци са Родоса писали су већ 21. септембра 1374. год . да inter Grecos et Turchos quedam impia colligatio adversus ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца