Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 17
Page 163
Вук Стефановић Караџић. а царица на високу кулу . Мало било , задуго не било , засија се Јастребац планина а полеће Змаје ... Вука одавно познајем : кад смо били ђеца у лудости , у Јастрепцу , високој планини , те кад би се игре поиграли ...
Вук Стефановић Караџић. а царица на високу кулу . Мало било , задуго не било , засија се Јастребац планина а полеће Змаје ... Вука одавно познајем : кад смо били ђеца у лудости , у Јастрепцу , високој планини , те кад би се игре поиграли ...
Page 164
Вук Стефановић Караџић. 66 „ Чујеш мене , Змај - Деспоте Вуче , дођи к мене ка Крушевцу граду , те погуби Змаја од ... Вука , па је тихо цару говорила : „ Оно јесте Змај Деспоте Вуче , онаки је Змаје од Јастрепца . “ Кад зачуо славан ...
Вук Стефановић Караџић. 66 „ Чујеш мене , Змај - Деспоте Вуче , дођи к мене ка Крушевцу граду , те погуби Змаја од ... Вука , па је тихо цару говорила : „ Оно јесте Змај Деспоте Вуче , онаки је Змаје од Јастрепца . “ Кад зачуо славан ...
Page 365
... Вука опазио , плећи даде , бијегати стаде . Но не даде Вуче бијегати , сустиже га у по поља равна , удари га сабљом ... Вука , готово га надвладао бјеше . Но то гледа лијепа ђевојка од оваца из зелене траве , па јој жао Змај - Деспота ...
... Вука опазио , плећи даде , бијегати стаде . Но не даде Вуче бијегати , сустиже га у по поља равна , удари га сабљом ... Вука , готово га надвладао бјеше . Но то гледа лијепа ђевојка од оваца из зелене траве , па јој жао Змај - Деспота ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца