Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 23
Page 164
... Вуче књигу проучио , жао му је Змаја погубити , па се Вуче врло замислио : ал ' ће ићи , али ићи неће ; све мислио , на једно смислио , те с опреми на танку чардаку , а сиде се у подруме вранцу , виловита вранца посједнуо , ноћом оде ка ...
... Вуче књигу проучио , жао му је Змаја погубити , па се Вуче врло замислио : ал ' ће ићи , али ићи неће ; све мислио , на једно смислио , те с опреми на танку чардаку , а сиде се у подруме вранцу , виловита вранца посједнуо , ноћом оде ка ...
Page 363
... Вуче књигу написао , те је посла шеру Дмитровици на кољено старцу Кузун - Јању : „ Старче Јањо , од Сријема кнеже , оправи ми сина Милована , ,, да ми буде сватски старјешина , нек поведе три стотине свата , нек се знаду свати ...
... Вуче књигу написао , те је посла шеру Дмитровици на кољено старцу Кузун - Јању : „ Старче Јањо , од Сријема кнеже , оправи ми сина Милована , ,, да ми буде сватски старјешина , нек поведе три стотине свата , нек се знаду свати ...
Page 367
... Вуче . Тури очи Змај од огња Вуче , тури очи уз ту воду Саву , док угледа Порчу од Авале , па говори Змај од огња Вуче : " 9 , Видите ли , два Јакшића млада , ко се оно низа Саву фула ? “ Погледаше два Јакшића млада , познадоше од Авале ...
... Вуче . Тури очи Змај од огња Вуче , тури очи уз ту воду Саву , док угледа Порчу од Авале , па говори Змај од огња Вуче : " 9 , Видите ли , два Јакшића млада , ко се оно низа Саву фула ? “ Погледаше два Јакшића млада , познадоше од Авале ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца