Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 5
Page 208
... гору зелену , па ме метну на јелову грану ; из небеса силан дажд удари , те се моја крила поопраше , и ја мого с крил'ма полетити , полетити по гори зеленој , састадо се с мојом дружбиницом . Друго ми је добро учинио , учинио Краљевићу ...
... гору зелену , па ме метну на јелову грану ; из небеса силан дажд удари , те се моја крила поопраше , и ја мого с крил'ма полетити , полетити по гори зеленој , састадо се с мојом дружбиницом . Друго ми је добро учинио , учинио Краљевићу ...
Page 334
... Гору Црну , Гору Црну и Бјелопавлиће , нека биде барем пет стотина , пет стотина ђеверскијех свата , нек је фала и мене и тебе . Кад сакупиш кићене сватове , ти , сестрићу , да си под Жабљака , под Жабљака у поље широко . “ Трећу Иван ...
... Гору Црну , Гору Црну и Бјелопавлиће , нека биде барем пет стотина , пет стотина ђеверскијех свата , нек је фала и мене и тебе . Кад сакупиш кићене сватове , ти , сестрићу , да си под Жабљака , под Жабљака у поље широко . “ Трећу Иван ...
Page 369
... гору зелену и сад ће се туна догонити : кад не нађу отворена врата , неће ли се Порча повратити , не би л ' Порча погубио Вука . “ Одмах њега слуге послушаше те капије хитро затворише . Кад с ' догнаше два добра јунака , бјежи Порча око ...
... гору зелену и сад ће се туна догонити : кад не нађу отворена врата , неће ли се Порча повратити , не би л ' Порча погубио Вука . “ Одмах њега слуге послушаше те капије хитро затворише . Кад с ' догнаше два добра јунака , бјежи Порча око ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца