Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 7
Page 108
... Иконија , па му тихо млада говорила : ,, , Господару , бане Милутине , откуд књига , од кога ли града ? Што л ' је учиш , а сузе прољеваш ? “ Вели њојзи бане Милутине : „ Чу л ' ме , душо , љубо Иконија , ова ј ' књига од Призрена града ...
... Иконија , па му тихо млада говорила : ,, , Господару , бане Милутине , откуд књига , од кога ли града ? Што л ' је учиш , а сузе прољеваш ? “ Вели њојзи бане Милутине : „ Чу л ' ме , душо , љубо Иконија , ова ј ' књига од Призрена града ...
Page 375
... Иконија : „ Ој Тодоре , драги господару , ако знадеш бога јединога , не турај ме живу у Трутину , веће мени одсијеци главу ! " Вели њојзи Јакшићу Тодоре : „ Иконија , срце из њедара ! Ако вранац буде среће старе , под тобом ће вранац ...
... Иконија : „ Ој Тодоре , драги господару , ако знадеш бога јединога , не турај ме живу у Трутину , веће мени одсијеци главу ! " Вели њојзи Јакшићу Тодоре : „ Иконија , срце из њедара ! Ако вранац буде среће старе , под тобом ће вранац ...
Page 377
... Иконија , па је скида Тодор са вранчића , те је меће на коња дорина , свога вранца међу очи љуби , па се њему на рамена баци , право оде своме Биограду и одведе дилбер Иконију , право ј ' води у Ружицу цркву , те се вјенча с њоме по ...
... Иконија , па је скида Тодор са вранчића , те је меће на коња дорина , свога вранца међу очи љуби , па се њему на рамена баци , право оде своме Биограду и одведе дилбер Иконију , право ј ' води у Ружицу цркву , те се вјенча с њоме по ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца