Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 25
Page 89
... Милош мајку у бијелу руку . Стадоше му редом казивати како царе оде по ђевојку надалеко у земљу латинску , а не зове својијех сестрића : „ Већ , Милошу , наш рођени брате , хоћеш , брате , незван за ујаком у сватове поћи назорице ? Ако ...
... Милош мајку у бијелу руку . Стадоше му редом казивати како царе оде по ђевојку надалеко у земљу латинску , а не зове својијех сестрића : „ Већ , Милошу , наш рођени брате , хоћеш , брате , незван за ујаком у сватове поћи назорице ? Ако ...
Page 128
Вук Стефановић Караџић. сједи Милош доље удно совре , Милош сједи , ништа не бесједи . Ал ' то виђе славни кнез Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи ; наздрави му златну купу вина : „ Здрав да си ми , војвода Милошу ! Па ми и ти штогођ ...
Вук Стефановић Караџић. сједи Милош доље удно совре , Милош сједи , ништа не бесједи . Ал ' то виђе славни кнез Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи ; наздрави му златну купу вина : „ Здрав да си ми , војвода Милошу ! Па ми и ти штогођ ...
Page 137
... Милошу ; напоредо језде добре коње , напоредо носе копља бојна , један другом бело лице љуби , од милоште до два побратима ; паке Марко на Шарцу задрема , пак беседи побратиму своме : „ А мој брате , војвода Милошу , тешко ме је санак ...
... Милошу ; напоредо језде добре коње , напоредо носе копља бојна , један другом бело лице љуби , од милоште до два побратима ; паке Марко на Шарцу задрема , пак беседи побратиму своме : „ А мој брате , војвода Милошу , тешко ме је санак ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца