Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 39
Page 92
... Милош Војиновић : 99 , Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици ! " Побјеже му Нестопољче Јанко , стиже њега Милош на кулашу , удари га међу плећи живе , четири се пута преметнуо : " Држ , се добро , Нестопољче Јанко ! Толике ...
... Милош Војиновић : 99 , Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици ! " Побјеже му Нестопољче Јанко , стиже њега Милош на кулашу , удари га међу плећи живе , четири се пута преметнуо : " Држ , се добро , Нестопољче Јанко ! Толике ...
Page 94
... Милош Војиновић : „ Устан море , бијело Латинче ! На тебе су побоље хаљине , с тебе ћу их на себе обући ! " Тад Латинче на ноге поскочи , пак посједе помамна дората , одмах оде пољем разиграват . Милош њему стаде на биљези . Баци копље ...
... Милош Војиновић : „ Устан море , бијело Латинче ! На тебе су побоље хаљине , с тебе ћу их на себе обући ! " Тад Латинче на ноге поскочи , пак посједе помамна дората , одмах оде пољем разиграват . Милош њему стаде на биљези . Баци копље ...
Page 156
... Милош од Поцерја , друго јесте Топлица Милане , а треће је Косанчић Иване ; бацио их на дно у тавницу , ђено лежи вода до кољена , а јуначке кости до рамена , Цвили јунак Милош од Поцерја , цвили Милош како љута гуја ; јер се Милош није ...
... Милош од Поцерја , друго јесте Топлица Милане , а треће је Косанчић Иване ; бацио их на дно у тавницу , ђено лежи вода до кољена , а јуначке кости до рамена , Цвили јунак Милош од Поцерја , цвили Милош како љута гуја ; јер се Милош није ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца