Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 38
Page 137
... него је у виле . 32 Расрди се вила Равијојла , пак одскочи у Мироч планину , запе лука и две беле стреле : ** Ваљада су се и прије натпијевали , па му вила зато забранила пјевати што је у њега љепше грло него у ње . једна удри у грло ...
... него је у виле . 32 Расрди се вила Равијојла , пак одскочи у Мироч планину , запе лука и две беле стреле : ** Ваљада су се и прије натпијевали , па му вила зато забранила пјевати што је у њега љепше грло него у ње . једна удри у грло ...
Page 139
... него што је било ; а здравије срце у јунаку , баш здравије него што је било . Оде вила у Мироч планину , оде Марко с побратимом својим , отидоше Поречкој крајини , и Тимок су воду пребродили на Брегову , селу великоме , па одоше крајини ...
... него што је било ; а здравије срце у јунаку , баш здравије него што је било . Оде вила у Мироч планину , оде Марко с побратимом својим , отидоше Поречкој крајини , и Тимок су воду пребродили на Брегову , селу великоме , па одоше крајини ...
Page 391
... оца донела , пуну рујна наточила вина , 99 66 14 Једни [ и овдје ] пјевају Стјепана мјесто Богдана . 76 Та црква и сад стоји у Доњем граду , али не служи , него Турци држе у њој барут . пак је носи својему ђеверу , љуби њега у скут 391.
... оца донела , пуну рујна наточила вина , 99 66 14 Једни [ и овдје ] пјевају Стјепана мјесто Богдана . 76 Та црква и сад стоји у Доњем граду , али не служи , него Турци држе у њој барут . пак је носи својему ђеверу , љуби њега у скут 391.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца