Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 84
Page 38
... Но је мене змија беседила : ,, О мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару честитоме , цар ће дати за мене девојку . И ја сам се јадан потрудио и ка тебе царе доходио . Но овако ...
... Но је мене змија беседила : ,, О мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару честитоме , цар ће дати за мене девојку . И ја сам се јадан потрудио и ка тебе царе доходио . Но овако ...
Page 365
... но још бране лијепу ђевојку , досад мислим да су изгинули . " А кад зачу Змај Деспоте Вуче , баци купу о мермер ... Но кад Турчин Вука опазио , плећи даде , бијегати стаде . Но не даде Вуче бијегати , сустиже га у по поља равна , удари ...
... но још бране лијепу ђевојку , досад мислим да су изгинули . " А кад зачу Змај Деспоте Вуче , баци купу о мермер ... Но кад Турчин Вука опазио , плећи даде , бијегати стаде . Но не даде Вуче бијегати , сустиже га у по поља равна , удари ...
Page 380
... но за вјеру хоћу погинути ! “ Кад то чуо царе од Стамбола , врло му се жао учинило , па истури на диван џелата , да изгуби Јакшића Стјепана . Но је њему срећа добра била , е га не да Ћуприлић везире , но пред царем паде на диване : „ Не ...
... но за вјеру хоћу погинути ! “ Кад то чуо царе од Стамбола , врло му се жао учинило , па истури на диван џелата , да изгуби Јакшића Стјепана . Но је њему срећа добра била , е га не да Ћуприлић везире , но пред царем паде на диване : „ Не ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца