Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 67
Page 55
... онда рече свети Аранђео : „ Де да ронимо , да гледамо који може дубље “ . А ђаво му одговори : „ Хајде де ! " Онда свети Аран- ђео зарони , и изнесе у зубима пијеска морскога . Сад треба и ђаво да зарони , али се боји да му свети ...
... онда рече свети Аранђео : „ Де да ронимо , да гледамо који може дубље “ . А ђаво му одговори : „ Хајде де ! " Онда свети Аран- ђео зарони , и изнесе у зубима пијеска морскога . Сад треба и ђаво да зарони , али се боји да му свети ...
Page 56
... онда спопадне Сунце и побјегне к Богу , а свраке стане крека . Кад ђаво чује сврачји глас , онда види шта је , па се бржебоље врати натраг . Кад горе , али се море заледило , не може напоље ! Онда се бржебоље врати опет на дно мора , те ...
... онда спопадне Сунце и побјегне к Богу , а свраке стане крека . Кад ђаво чује сврачји глас , онда види шта је , па се бржебоље врати натраг . Кад горе , али се море заледило , не може напоље ! Онда се бржебоље врати опет на дно мора , те ...
Page 231
... Онда царе Марку књигу пише : „ Брже да си , мој посинко Марко ! Брже да си , мој по богу синко ! Арапи ми шатор оборише . “ Онда Марко усједе на Шарца пак он оде у цареву војску . Кад ујутру бијел дан освану и двије се ударише војске ...
... Онда царе Марку књигу пише : „ Брже да си , мој посинко Марко ! Брже да си , мој по богу синко ! Арапи ми шатор оборише . “ Онда Марко усједе на Шарца пак он оде у цареву војску . Кад ујутру бијел дан освану и двије се ударише војске ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца