Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 52
Page 202
“ Тад говори Јуришићу Јанко : „ Воља ти је , царе , бесједити ; нит ' сам гладан , нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ; но је мене тама досадила . Султан - царе , ако бога знадеш , ишти блага ...
“ Тад говори Јуришићу Јанко : „ Воља ти је , царе , бесједити ; нит ' сам гладан , нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ; но је мене тама досадила . Султан - царе , ако бога знадеш , ишти блага ...
Page 255
“ Кад то зачу од Прилипа Марко , он тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију , дели - Муси у прси јуначке ; на топуз га Муса дочекао , преко себе копље претурио , пак потеже своје бојно копље да удари Краљевића Марка ...
“ Кад то зачу од Прилипа Марко , он тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију , дели - Муси у прси јуначке ; на топуз га Муса дочекао , преко себе копље претурио , пак потеже своје бојно копље да удари Краљевића Марка ...
Page 289
Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, огњем сагорели! А каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром.“ Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан Дојчине, нису твоји двори прокапали, ...
Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, огњем сагорели! А каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром.“ Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан Дојчине, нису твоји двори прокапали, ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца