Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 48
Page 202
... Тад долази царе Сулејмане , он долази тавници на врата те дозивље Јуришића Јанка : , Копилане , Јуришићу Јанко , која ти је голема невоља 99 те ти цвилиш у мојој тавници ? Ал ' си гладан , ал ' си ожеднио ? Али си се силан ужелио ...
... Тад долази царе Сулејмане , он долази тавници на врата те дозивље Јуришића Јанка : , Копилане , Јуришићу Јанко , која ти је голема невоља 99 те ти цвилиш у мојој тавници ? Ал ' си гладан , ал ' си ожеднио ? Али си се силан ужелио ...
Page 255
... тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију , дели - Муси у прси јуначке ; на топуз га Муса дочекао , преко себе копље претурио , пак потеже своје бојно копље да удари Краљевића Марка ; на топуз га Марко дочекао , пребио га на ...
... тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију , дели - Муси у прси јуначке ; на топуз га Муса дочекао , преко себе копље претурио , пак потеже своје бојно копље да удари Краљевића Марка ; на топуз га Марко дочекао , пребио га на ...
Page 359
... Тад говори мајка Анђелија : ,, Милутине , наша вјерна слуго , кад се Јово на војску опрема , што му слуге иду гологлаве ? Што с пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца ? Што не бију бубњи и свирале ? Што с не вију алаји ...
... Тад говори мајка Анђелија : ,, Милутине , наша вјерна слуго , кад се Јово на војску опрема , што му слуге иду гологлаве ? Што с пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца ? Што не бију бубњи и свирале ? Што с не вију алаји ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца