Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 15
Page 168
... Турчина трећу војску силну — некакога Туку и Манџуку , а што хуче , а што грдно туче . У Турчина војске свакојаке , у Турчина једни кажу силу , самовољна Турчин - Влах - Алију , те не слуша цара честитога , за везире никад и не мисли ...
... Турчина трећу војску силну — некакога Туку и Манџуку , а што хуче , а што грдно туче . У Турчина војске свакојаке , у Турчина једни кажу силу , самовољна Турчин - Влах - Алију , те не слуша цара честитога , за везире никад и не мисли ...
Page 176
... Турчин под чадором ; у Турчина грдан адет бјеше : каил сваки заспат на уранку , на уранку кад огр'јева сунце ; очи склопи , те борави санак ; колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова , пануо јој главом на криоце , она држи ...
... Турчин под чадором ; у Турчина грдан адет бјеше : каил сваки заспат на уранку , на уранку кад огр'јева сунце ; очи склопи , те борави санак ; колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова , пануо јој главом на криоце , она држи ...
Page 179
... Турчина пјене попануше , бијеле су како горски снијег , Страхин - бана б'јеле , па крваве , искрвави низ прси хаљине , искрвави чизме обадвије . А кад бану мука досадила , тада бане ријеч проговара : „ Љубо моја , тебе бог убио ! Које ...
... Турчина пјене попануше , бијеле су како горски снијег , Страхин - бана б'јеле , па крваве , искрвави низ прси хаљине , искрвави чизме обадвије . А кад бану мука досадила , тада бане ријеч проговара : „ Љубо моја , тебе бог убио ! Које ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца