Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 94
Page 11
... Ал ' ето ти два путника стара , божју су му помоћ називали : „ Божја помоћ , Ђаконе Стеване ! " А он њима лепше одговара : ,, До бог добро , два путника стара ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконе Стеване , која теби ...
... Ал ' ето ти два путника стара , божју су му помоћ називали : „ Божја помоћ , Ђаконе Стеване ! " А он њима лепше одговара : ,, До бог добро , два путника стара ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконе Стеване , која теби ...
Page 184
... Ал ' ето ти старог Југ - Богдана и за њиме седам Југовића , све је седам устављала редом , ал , ниједан ни гледати неће . Мало време за тим постајало , ал ето ти Југовић - Војина , и он води цареве једеке покривене са сувијем златом ...
... Ал ' ето ти старог Југ - Богдана и за њиме седам Југовића , све је седам устављала редом , ал , ниједан ни гледати неће . Мало време за тим постајало , ал ето ти Југовић - Војина , и он води цареве једеке покривене са сувијем златом ...
Page 289
... ал ' црвена вина ? Али злата , ал ' бијела платна ? Немаш чиме на ђерђефу вести , немаш чиме , ал ' немаш по чему ? " Проговара Јелица ђевојка : „ О мој брате , болани Дојчине , доста имам љеба бијелога , а још више вина црвенога ...
... ал ' црвена вина ? Али злата , ал ' бијела платна ? Немаш чиме на ђерђефу вести , немаш чиме , ал ' немаш по чему ? " Проговара Јелица ђевојка : „ О мој брате , болани Дојчине , доста имам љеба бијелога , а још више вина црвенога ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца