Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 85
Page 85
... бијелу цркву , у бијелу цркву Свету Петку . Кад на службу звона ударише , таде слуге цара подигоше , Дигоше га из мека душека , Држе њега за оба пазуха , однијеше г у бијелу цркву , посадише у стола сребрна . Док у цркви службу савршише ...
... бијелу цркву , у бијелу цркву Свету Петку . Кад на службу звона ударише , таде слуге цара подигоше , Дигоше га из мека душека , Држе њега за оба пазуха , однијеше г у бијелу цркву , посадише у стола сребрна . Док у цркви службу савршише ...
Page 162
... бијелу Прилипу . Лијепо их дочекао Марко . Пусти Марко Вучу џенерала , и његова сина Велимира , и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина . А војводе дијелише благо , па се рујна накитише вина , и у б'јело изљубише лице , сваки ...
... бијелу Прилипу . Лијепо их дочекао Марко . Пусти Марко Вучу џенерала , и његова сина Велимира , и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина . А војводе дијелише благо , па се рујна накитише вина , и у б'јело изљубише лице , сваки ...
Page 298
... бијелу кулу . Јави му се Јерина ђевојка : „ Стани мало , дијете Грујица ! “ Па му баци јабуку од злата : „ Нај то тебе , дијете Гујица , ако тебе до невоље буде , нека знадеш ђе Јерина сједи . " Сиђе Грујо Старини Новаку и донесе главе ...
... бијелу кулу . Јави му се Јерина ђевојка : „ Стани мало , дијете Грујица ! “ Па му баци јабуку од злата : „ Нај то тебе , дијете Гујица , ако тебе до невоље буде , нека знадеш ђе Јерина сједи . " Сиђе Грујо Старини Новаку и донесе главе ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца