Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 53
Page 138
... бог убије ! Зашт ' устрели побратима мога ? Дај ти биље ономе јунаку , јер се нећеш наносити главе ! " Ста га вила богом братимити : „ Богом брате , Краљевићу Марко , Вишњим богом и светим Јованом , дај ме пуштај у планину живу , да ...
... бог убије ! Зашт ' устрели побратима мога ? Дај ти биље ономе јунаку , јер се нећеш наносити главе ! " Ста га вила богом братимити : „ Богом брате , Краљевићу Марко , Вишњим богом и светим Јованом , дај ме пуштај у планину живу , да ...
Page 239
... бога примила , и за бога и за брата свога , она дође тамници на пенџер , Марко њојзи тихо проговара : „ Богом сестро , краљева ђевојко , иди бабу од Азака краљу , од мене му поклон и поздравље : кумим њега богом истинијем , нек ме пусти ...
... бога примила , и за бога и за брата свога , она дође тамници на пенџер , Марко њојзи тихо проговара : „ Богом сестро , краљева ђевојко , иди бабу од Азака краљу , од мене му поклон и поздравље : кумим њега богом истинијем , нек ме пусти ...
Page 241
... богом побратима : ,, О Дојчило , богом побратиме ! Тешке сам ти муке допаднуо , тешке муке , у арапске руке , допаднуо ропства и тамнице , а проклете азачке тамнице ; у тамници живити не могу , тамница је кућа необична ; избави ме , ако ...
... богом побратима : ,, О Дојчило , богом побратиме ! Тешке сам ти муке допаднуо , тешке муке , у арапске руке , допаднуо ропства и тамнице , а проклете азачке тамнице ; у тамници живити не могу , тамница је кућа необична ; избави ме , ако ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца