Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 52
Page 92
... више , Бугарине ! Биће тебе вина изобила , ако цару неће ни достати . Милош више не шће ни искати , већ сам узе , пак се напи вина . Док се Милош мало поначини , 66 у том свану и ограну сунце . Ал ' повика 92.
... више , Бугарине ! Биће тебе вина изобила , ако цару неће ни достати . Милош више не шће ни искати , већ сам узе , пак се напи вина . Док се Милош мало поначини , 66 у том свану и ограну сунце . Ал ' повика 92.
Page 127
... више Ђаковице ; Паћаршију више Пећи равне ; у Дреници бијела Девича , и Петрову Цркву под Пазаром ; мало више Ђурђеве Ступове , Сопоћане Наврх Рашке ладне , и Тројицу у Херцеговини , цркву Јању у Староме Влаху ; и Павлицу испод ...
... више Ђаковице ; Паћаршију више Пећи равне ; у Дреници бијела Девича , и Петрову Цркву под Пазаром ; мало више Ђурђеве Ступове , Сопоћане Наврх Рашке ладне , и Тројицу у Херцеговини , цркву Јању у Староме Влаху ; и Павлицу испод ...
Page 171
... више проговарат , не дам ђеце водит у Косово , макар шћери нигда не видио . Мио зете , дели Страхињ - бане , рашта си се тако раздертио ? Знаш ли , зете , не знали те људи ! Ал ' ако је једну ноћ ноћила , једну ноћцу с њиме под чадором ...
... више проговарат , не дам ђеце водит у Косово , макар шћери нигда не видио . Мио зете , дели Страхињ - бане , рашта си се тако раздертио ? Знаш ли , зете , не знали те људи ! Ал ' ако је једну ноћ ноћила , једну ноћцу с њиме под чадором ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца