Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 12
Page 43
... воду студену , да завати воде на Дунаву , да с умије и богу се моли . Намјера је старца нанијела , нађе старац сандук од олова , истурила вода под обалу , млидијаше у њему је благо , однесе га у свог намастира . Кад отвори сандук од ...
... воду студену , да завати воде на Дунаву , да с умије и богу се моли . Намјера је старца нанијела , нађе старац сандук од олова , истурила вода под обалу , млидијаше у њему је благо , однесе га у свог намастира . Кад отвори сандук од ...
Page 214
... вода била , од сунца се вода замутила , ударила мутна и крвава , па проноси коње и калпаке , испред подне рањене јунаке ; па нанесе једнога јунака , узела га вода на матицу , окреће се низ воду Марицу . Виђе јунак код воде ђевојку , па ...
... вода била , од сунца се вода замутила , ударила мутна и крвава , па проноси коње и калпаке , испред подне рањене јунаке ; па нанесе једнога јунака , узела га вода на матицу , окреће се низ воду Марицу . Виђе јунак код воде ђевојку , па ...
Page 336
... воде ударен је чадор до чадора , коњ до коња , јунак до јунака , бојна копља како гора чарна , а барјаци како и облаци ... вода је Цетиња чак у Далмацији ( извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша ) . У образ си сјетно ...
... воде ударен је чадор до чадора , коњ до коња , јунак до јунака , бојна копља како гора чарна , а барјаци како и облаци ... вода је Цетиња чак у Далмацији ( извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша ) . У образ си сјетно ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца