Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 48
Page 23
... воде Калаџинске , чини ми се , би ми боље било . " Скочи Јован од земље на ноге , и Лабуда свога узјахао , па отиде ноћи без мјесеца , хитро Јован к води долазио , и у воду угони Лабуда , те дофати са букве јабуку , а кад био украј воде ...
... воде Калаџинске , чини ми се , би ми боље било . " Скочи Јован од земље на ноге , и Лабуда свога узјахао , па отиде ноћи без мјесеца , хитро Јован к води долазио , и у воду угони Лабуда , те дофати са букве јабуку , а кад био украј воде ...
Page 206
... воде доносио , па је Марка воде напојио ; над Марком је крила раскрилио , па је Марку ладак начинио . Још говори Краљевићу Марко : „ О соколе , сива тицо моја , какво сам ти добро учинио , кад си мене воде напојио и кад си ми ладак ...
... воде доносио , па је Марка воде напојио ; над Марком је крила раскрилио , па је Марку ладак начинио . Још говори Краљевићу Марко : „ О соколе , сива тицо моја , какво сам ти добро учинио , кад си мене воде напојио и кад си ми ладак ...
Page 368
... воде у маштрави , ја сам јунак врло ожеднио . А ђевојка њега послушала , завати му воде у маштрави , пружи њему воду и маштраву : не шће Порча воде , ни маштраве , већ ђевојку за бијелу руку , па је баци за се на ђогата , притеже је ...
... воде у маштрави , ја сам јунак врло ожеднио . А ђевојка њега послушала , завати му воде у маштрави , пружи њему воду и маштраву : не шће Порча воде , ни маштраве , већ ђевојку за бијелу руку , па је баци за се на ђогата , притеже је ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца