Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 13
Page 77
... вјеру зададоше да ни један љуби не докаже . Утом их је ноћца застанула . Отидоше у бијеле дворе , вечераше господску вечеру . Оде сваки с љубом у ложницу . Ал ' да видиш чуда великога ! Краљ Вукашин вјеру погазио , те он први својој ...
... вјеру зададоше да ни један љуби не докаже . Утом их је ноћца застанула . Отидоше у бијеле дворе , вечераше господску вечеру . Оде сваки с љубом у ложницу . Ал ' да видиш чуда великога ! Краљ Вукашин вјеру погазио , те он први својој ...
Page 321
... вјеру оставио ? " А он одговорио да ће им оставити лијепу Маџарску вјеру : да граде мисе и да вјерују Рим - папу . Онда бан - деспот Ђуро пошаље посланике турскоме цару , те га запита какву ће им он вјеру оставити , ако разбије Маџаре ...
... вјеру оставио ? " А он одговорио да ће им оставити лијепу Маџарску вјеру : да граде мисе и да вјерују Рим - папу . Онда бан - деспот Ђуро пошаље посланике турскоме цару , те га запита какву ће им он вјеру оставити , ако разбије Маџаре ...
Page 380
... вјеру похулити , да ме сједнеш у твоје столове , да ми подаш благо од свијета ; но за вјеру хоћу погинути ! “ Кад то чуо царе од Стамбола , врло му се жао учинило , па истури на диван џелата , да изгуби Јакшића Стјепана . Но је њему ...
... вјеру похулити , да ме сједнеш у твоје столове , да ми подаш благо од свијета ; но за вјеру хоћу погинути ! “ Кад то чуо царе од Стамбола , врло му се жао учинило , па истури на диван џелата , да изгуби Јакшића Стјепана . Но је њему ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца