Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 34
Page 45
... Гледа њега будимска краљица , када згледа Наход - Симеуна , она виче танану робињу : " Живо иди , танана робињо , под јунаком увати ђогата , кажи њему : „ Краљица те зове , нешто тебе има говорити " . Оде живо танана робиња , под Симом ...
... Гледа њега будимска краљица , када згледа Наход - Симеуна , она виче танану робињу : " Живо иди , танана робињо , под јунаком увати ђогата , кажи њему : „ Краљица те зове , нешто тебе има говорити " . Оде живо танана робиња , под Симом ...
Page 286
... гледа беже Радул - беже , често гледа у бијеле дворе , хоће ли му кумче донијети . Ал ' да видиш краља Шишманина , ђе донесе једну купу вина , купа , кажу , од дванаест ока , наздрави је бегу Радул - бегу , бег је даде Пијаници Ђуру ...
... гледа беже Радул - беже , често гледа у бијеле дворе , хоће ли му кумче донијети . Ал ' да видиш краља Шишманина , ђе донесе једну купу вина , купа , кажу , од дванаест ока , наздрави је бегу Радул - бегу , бег је даде Пијаници Ђуру ...
Page 298
... гледа од Сибиња Јанка , Јанко гледа Рељу Бошњанина , Реља скочи на ноге лагуне , па он оде под бијелу кулу , и прескочи три коња витеза и на њима до три копља бојна , па потеже сабљу оковану , око коња дванаест катана , све дванаест ...
... гледа од Сибиња Јанка , Јанко гледа Рељу Бошњанина , Реља скочи на ноге лагуне , па он оде под бијелу кулу , и прескочи три коња витеза и на њима до три копља бојна , па потеже сабљу оковану , око коња дванаест катана , све дванаест ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца