Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 81
Page 74
удари га оним бојним копљем , удари та посред срца жива , ал ” говори
војвода Момчило : „ Аманет ти , Вукашине краљу : ти не узми моју Видосаву ,
Видосаву , моју невјерницу , јер ћ ' и твоју игубити главу : данас мене у тебе ...
удари га оним бојним копљем , удари та посред срца жива , ал ” говори
војвода Момчило : „ Аманет ти , Вукашине краљу : ти не узми моју Видосаву ,
Видосаву , моју невјерницу , јер ћ ' и твоју игубити главу : данас мене у тебе ...
Page 120
И аманет сви моји градови ! и аманет све моје војводе по свој мојој редом
царевини ! И аманет мој нејак Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ! Царуј ,
куме , за седам година , осме подај мојему Урошу ! “ Ал ' говори Вукашине
краље ...
И аманет сви моји градови ! и аманет све моје војводе по свој мојој редом
царевини ! И аманет мој нејак Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ! Царуј ,
куме , за седам година , осме подај мојему Урошу ! “ Ал ' говори Вукашине
краље ...
Page 202
Тад говори Јуришићу Јанко : „ Воља ти је , царе , бесједити ; нит ' сам гладан
, нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ;
но је мене тама досадила . Султан - царе , ако бога знадеш , ишти блага ...
Тад говори Јуришићу Јанко : „ Воља ти је , царе , бесједити ; нит ' сам гладан
, нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ;
но је мене тама досадила . Султан - царе , ако бога знадеш , ишти блага ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца