Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 35
Page 43
... година ! А кад било од седам година , колик ' друго од дванаест љета ! Кад је било од дванаест љета , колик , друго од двадест година ! Чудно Симо књигу изучио , не боји се ђака ниједнога , ни својега старца игумана . Једно јутро у ...
... година ! А кад било од седам година , колик ' друго од дванаест љета ! Кад је било од дванаест љета , колик , друго од двадест година ! Чудно Симо књигу изучио , не боји се ђака ниједнога , ни својега старца игумана . Једно јутро у ...
Page 120
... година , осме подај мојему Урошу ! " То говори српски цар Стјепане , то говори , а с душом се бори ; то изусти , лаку душу пусти . он царова шеснаест година ; колико је зулум поставио : што ношаше раја сиротиња , што ношаше од свиле ...
... година , осме подај мојему Урошу ! " То говори српски цар Стјепане , то говори , а с душом се бори ; то изусти , лаку душу пусти . он царова шеснаест година ; колико је зулум поставио : што ношаше раја сиротиња , што ношаше од свиле ...
Page 203
... година , нејахана на бој нећерана ; и дај мене сабљу посталицу , невађену тридесет година , невађену , на бој неношену , која се је рђом протурила те с ' из кора извадит не море ; па ме пусти у поље широко , а напусти двјеста јањичара ...
... година , нејахана на бој нећерана ; и дај мене сабљу посталицу , невађену тридесет година , невађену , на бој неношену , која се је рђом протурила те с ' из кора извадит не море ; па ме пусти у поље широко , а напусти двјеста јањичара ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца