Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 28
Page 14
Вук Стефановић Караџић. Што овоме руса гори глава , овај није даровао куму : кума њему светога Јована , а он њојзи паре ни динара ; што овоме гори десна рука , њом је клао овце преходнице ; што овоме трећем нога гори , њом је био и оца и ...
Вук Стефановић Караџић. Што овоме руса гори глава , овај није даровао куму : кума њему светога Јована , а он њојзи паре ни динара ; што овоме гори десна рука , њом је клао овце преходнице ; што овоме трећем нога гори , њом је био и оца и ...
Page 52
... гори Гаревици , кличе Ненад како соко сиви : „ Гаревице , зелена горице , Не раниш ли у себи јунака , који би ме с брацем саставио ? " Предраг седи под јелом зеленом , Предраг седи , пије рујно вино ... гори разбеже , које к гори 122 ...
... гори Гаревици , кличе Ненад како соко сиви : „ Гаревице , зелена горице , Не раниш ли у себи јунака , који би ме с брацем саставио ? " Предраг седи под јелом зеленом , Предраг седи , пије рујно вино ... гори разбеже , које к гори 122 ...
Page 53
Вук Стефановић Караџић. трећи с десет по гори разбеже , које к гори , које к води ладној . Глас допаде Предрагом јунаку : „ Зле га сео , Предраг - арамбаша ! Дође теби незнана делија , исече ти по гори дружбину ! " Предраг скочи на ноге ...
Вук Стефановић Караџић. трећи с десет по гори разбеже , које к гори , које к води ладној . Глас допаде Предрагом јунаку : „ Зле га сео , Предраг - арамбаша ! Дође теби незнана делија , исече ти по гори дружбину ! " Предраг скочи на ноге ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца