Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 67
Page 73
Момчил ” вати ону крпу платна , па се пење граду уз бедене , готов ” бјеше у град ускочити : ал ” долеће љуба невјерница , оштру сабљу носи у рукама , прес'jече му платно више руку , Момчил ” паде граду низ бедене , краљеве га дочекаше ...
Момчил ” вати ону крпу платна , па се пење граду уз бедене , готов ” бјеше у град ускочити : ал ” долеће љуба невјерница , оштру сабљу носи у рукама , прес'jече му платно више руку , Момчил ” паде граду низ бедене , краљеве га дочекаше ...
Page 183
“ „ Остави ми Бошка Југовића . “ Тада рече српски кнез Лазаре : „ Госпо моја , царице Милице , када сјутра бијел дан осване , дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ће поћи војска на ...
“ „ Остави ми Бошка Југовића . “ Тада рече српски кнез Лазаре : „ Госпо моја , царице Милице , када сјутра бијел дан осване , дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ће поћи војска на ...
Page 336
... по имену Јован капетане , што бијаше ђевер уз ђевојку , подранио , поље оставио , и у поље кићене сватове , а дошао граду на бедене , нико с њиме није полазио , с господаром цигле двије слуге , двије слуге иду назорице , а господар ...
... по имену Јован капетане , што бијаше ђевер уз ђевојку , подранио , поље оставио , и у поље кићене сватове , а дошао граду на бедене , нико с њиме није полазио , с господаром цигле двије слуге , двије слуге иду назорице , а господар ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца