Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 79
Page 191
... даде кнежевој војводи . Чим га виде Мусићу Стеване , чим га виде , тим га и познаде ; просу сузе низ господско лице ... даде Косовки девојки , па се маши у џепове руком , те јој даде три дуката жута : „ Нај ти , секо , Косовка девојко ...
... даде кнежевој војводи . Чим га виде Мусићу Стеване , чим га виде , тим га и познаде ; просу сузе низ господско лице ... даде Косовки девојки , па се маши у џепове руком , те јој даде три дуката жута : „ Нај ти , секо , Косовка девојко ...
Page 282
... даде и два обележја : од појаса свилену мараму , с десне руке бурму позлаћену : „ Ево , сине , и два обележја ... даде Љутици Богдану , даде њему коња и сокола . Кад се Богдан на Шарцу видио , онда рече Љутица Богдане : „ Остај збогом ...
... даде и два обележја : од појаса свилену мараму , с десне руке бурму позлаћену : „ Ево , сине , и два обележја ... даде Љутици Богдану , даде њему коња и сокола . Кад се Богдан на Шарцу видио , онда рече Љутица Богдане : „ Остај збогом ...
Page 324
... Даде краљу , ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко , заиска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље Крилатице ...
... Даде краљу , ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко , заиска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље Крилатице ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца