Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 17
Page 75
... дана , три године са триста мајстора ; не могоше темељ подигнути , акамоли саградити града : што мајстори за дан га саграде , то све вила за ноћ обаљује ! Кад настала година четврта , тада виче са планине вила : ,, Не мучи се , Вукашине ...
... дана , три године са триста мајстора ; не могоше темељ подигнути , акамоли саградити града : што мајстори за дан га саграде , то све вила за ноћ обаљује ! Кад настала година четврта , тада виче са планине вила : ,, Не мучи се , Вукашине ...
Page 183
... дан осване , Дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ' ће поћи војска на алаје : све коњици под бојним копљима , пред њима је Бошко Југовићу , и он носи крсташа барјака ; кажи њему од ...
... дан осване , Дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ' ће поћи војска на алаје : све коњици под бојним копљима , пред њима је Бошко Југовићу , и он носи крсташа барјака ; кажи њему од ...
Page 277
... дан ' до дан ” неђељицу дана : ко гођ прође друмом широкијем , те опази Краљевића Марка , сватко мисли да ту спава Марко , око њега далеко облази , јер се боји да га не пробуди . Те је срећа , ту је и несрећа , ђе несрећа , ту и среће ...
... дан ' до дан ” неђељицу дана : ко гођ прође друмом широкијем , те опази Краљевића Марка , сватко мисли да ту спава Марко , око њега далеко облази , јер се боји да га не пробуди . Те је срећа , ту је и несрећа , ђе несрећа , ту и среће ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца