Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 28
Page 27
Вук Стефановић Караџић. који други на муштулук дође , њима спензу небројену даје ; који трећи на муштулук дође , њима чоху некројену даје . Кад испаде Јован на Лабуду , жељна ли га слуге угледале , а цару су ријеч говорили : „ А ево га ...
Вук Стефановић Караџић. који други на муштулук дође , њима спензу небројену даје ; који трећи на муштулук дође , њима чоху некројену даје . Кад испаде Јован на Лабуду , жељна ли га слуге угледале , а цару су ријеч говорили : „ А ево га ...
Page 47
... даје , већ је рани да је за се узме ; царе оће , а девојка неће ; њу ми просе лале и везири , лале просе , ал ' је царе не да , већ он узе под силу девојку . Потом мало време постајало , мало време , три године дана , мед њима се мушко ...
... даје , већ је рани да је за се узме ; царе оће , а девојка неће ; њу ми просе лале и везири , лале просе , ал ' је царе не да , већ он узе под силу девојку . Потом мало време постајало , мало време , три године дана , мед њима се мушко ...
Page 158
... даје . Кад ујутру јутро освануло , пошетала Велимировица , мила снаха Вуче џенерала , по бедену града Варадина , она гледа низ поље зелено , у пољу је опазила Марка ; кад угледа Краљевића Марка , трољетна је увати грозница , па побјеже ...
... даје . Кад ујутру јутро освануло , пошетала Велимировица , мила снаха Вуче џенерала , по бедену града Варадина , она гледа низ поље зелено , у пољу је опазила Марка ; кад угледа Краљевића Марка , трољетна је увати грозница , па побјеже ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца