Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 84
Page 67
... Док је Свету гору подигао и Вилиндар цркву начинио , ту је дао двије куле блага ; док начини Високе Дечане у приморју , код воде Бистрице , и два стуба светитеља Ђурђа , оба стуба виш Новог Пазара , Студеницу на Влаху Староме , ту је ...
... Док је Свету гору подигао и Вилиндар цркву начинио , ту је дао двије куле блага ; док начини Високе Дечане у приморју , код воде Бистрице , и два стуба светитеља Ђурђа , оба стуба виш Новог Пазара , Студеницу на Влаху Староме , ту је ...
Page 126
... док турскога цара не дворио ! " Краљ га куне , цар га благосиља : „ Куме Марко , бог ти помогао ! Твоје лице св'јетло на дивану ! Твоја сабља сјекла на мејдану ! Нада те се не нашло јунака ! Име ти се свуда спомињало , док је сунца и док ...
... док турскога цара не дворио ! " Краљ га куне , цар га благосиља : „ Куме Марко , бог ти помогао ! Твоје лице св'јетло на дивану ! Твоја сабља сјекла на мејдану ! Нада те се не нашло јунака ! Име ти се свуда спомињало , док је сунца и док ...
Page 321
... док отиде двору бијеломе и покупи кићене сватове . Док он даде прстен и јабуку , потрошио три товара блага ; док дарива свасти и пунице , даде Стојан хиљаду дуката . Краљ Стојану тихо говораше : „ О мој зете , Поповић - Стојане , купи ...
... док отиде двору бијеломе и покупи кићене сватове . Док он даде прстен и јабуку , потрошио три товара блага ; док дарива свасти и пунице , даде Стојан хиљаду дуката . Краљ Стојану тихо говораше : „ О мој зете , Поповић - Стојане , купи ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца