Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 4
Page 199
... ДЈЕВОЈКА Уранила Косовка девојка , уранила рано у недељу , у недељу прије јарка сунца , засукала бијеле рукаве , засукала до бели лаката : на плећима носи леба бела , у рукама два кондира златна , у једноме лађане водице , у другоме ...
... ДЈЕВОЈКА Уранила Косовка девојка , уранила рано у недељу , у недељу прије јарка сунца , засукала бијеле рукаве , засукала до бели лаката : на плећима носи леба бела , у рукама два кондира златна , у једноме лађане водице , у другоме ...
Page 403
... Дјевојка надмудрила Марка 153 41. Марко Краљевић и Вуча џенерал 155 42. Царица Милица и Змај од Јастрепца 162 43. Бановић Страхиња 166 44. Цар Лазар и царица Милица ( о боју косовском ) 182 45. Пропаст царства српскога 186 46. Мусић ...
... Дјевојка надмудрила Марка 153 41. Марко Краљевић и Вуча џенерал 155 42. Царица Милица и Змај од Јастрепца 162 43. Бановић Страхиња 166 44. Цар Лазар и царица Милица ( о боју косовском ) 182 45. Пропаст царства српскога 186 46. Мусић ...
Page 403
... Дјевојка надмудрила Марка 41. Марко Краљевић и Вуча Џенерал 42. Царица Милица и Змај од Јастрепца 43. Бановић Страхиња 4. Цар Лазар и царица Милица ( о боју косовском ) 45. Пропаст царства српскога 46. Мусиф Стефан 47. Смрт мајке ...
... Дјевојка надмудрила Марка 41. Марко Краљевић и Вуча Џенерал 42. Царица Милица и Змај од Јастрепца 43. Бановић Страхиња 4. Цар Лазар и царица Милица ( о боју косовском ) 45. Пропаст царства српскога 46. Мусиф Стефан 47. Смрт мајке ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца