Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 62
Page 36
... има од срца порода . “ Још овако вила беседила : ,, Зна ли која какога лијека , не би л ' љуба трудна заходила ? " Обе млађе ништа не говоре , салт говори вила најстарија : „ Да зна краље како ја што знадем , да сакупи будимске девојке ...
... има од срца порода . “ Још овако вила беседила : ,, Зна ли која какога лијека , не би л ' љуба трудна заходила ? " Обе млађе ништа не говоре , салт говори вила најстарија : „ Да зна краље како ја што знадем , да сакупи будимске девојке ...
Page 45
... има говорити " . Оде живо танана робиња , под Симом је коња уватила , Симеуну тихо говорила : „ О јуначе , зове те краљица , нешто тебе има говорити “ . Тад Симеун поврати ђогата у авлију под бијелу кулу , даде ђога тананој робињи , а ...
... има говорити " . Оде живо танана робиња , под Симом је коња уватила , Симеуну тихо говорила : „ О јуначе , зове те краљица , нешто тебе има говорити “ . Тад Симеун поврати ђогата у авлију под бијелу кулу , даде ђога тананој робињи , а ...
Page 258
... има Марко доста узавница . “ Вели њему незнан добар јунак : 99 Нека има , незнана делијо ; ако бог да и срећа јуначка , совра ће му у крв огрезнути , бога ми ћу њега објесити баш о вратим ' бијела Прилипа ; давно ми је брата погубио ...
... има Марко доста узавница . “ Вели њему незнан добар јунак : 99 Нека има , незнана делијо ; ако бог да и срећа јуначка , совра ће му у крв огрезнути , бога ми ћу њега објесити баш о вратим ' бијела Прилипа ; давно ми је брата погубио ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца