Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 87
Page 39
... их нигде сунце не огреја нитих каква роса заросила . Кад отоше у Призрена града , уљегоше у дворе цареве , сви сватови коње провађају , салт не шета змија Ластавицу , сама јој се по авлије шета . Чудно их је царе дочекао , и чудно их ...
... их нигде сунце не огреја нитих каква роса заросила . Кад отоше у Призрена града , уљегоше у дворе цареве , сви сватови коње провађају , салт не шета змија Ластавицу , сама јој се по авлије шета . Чудно их је царе дочекао , и чудно их ...
Page 81
... их у Шару планину , да ти нађу до триста , извора , на једну их жицу не саставе , не одведу Мисир - земљи равној ; и направиш до три чаше златне , да ти воду пије сиротиња . “ Кад то зачу српски цар Стефане , он не жали похарчити блага ...
... их у Шару планину , да ти нађу до триста , извора , на једну их жицу не саставе , не одведу Мисир - земљи равној ; и направиш до три чаше златне , да ти воду пије сиротиња . “ Кад то зачу српски цар Стефане , он не жали похарчити блага ...
Page 313
... их она поклонити . Кад то зачу Облачићу Раде , он окрену дебела ђогина , оде брзо на горња вјешала , те привикну на катане младе : „ Не вјешајте двије војеводе , мене их је Ђурђе поклонио ! “ То катане једва дочекаше , пустише му двије ...
... их она поклонити . Кад то зачу Облачићу Раде , он окрену дебела ђогина , оде брзо на горња вјешала , те привикну на катане младе : „ Не вјешајте двије војеводе , мене их је Ђурђе поклонио ! “ То катане једва дочекаше , пустише му двије ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца