Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 33
Page 93
... копље наопако . Говори му српски цар Стјепане : " Не нос , синко , копље наопако , већ окрени копље унапредак , јер ће ти се смијати Латини . “ Вели њему Милош Војиновић : „ Чувај , царе , ти господства твога : ако мене до невоље буде ...
... копље наопако . Говори му српски цар Стјепане : " Не нос , синко , копље наопако , већ окрени копље унапредак , јер ће ти се смијати Латини . “ Вели њему Милош Војиновић : „ Чувај , царе , ти господства твога : ако мене до невоље буде ...
Page 94
... копље је свезао дората . Вели њему Милош Војиновић : „ Устан море , бијело Латинче , Да јуначки мејдан дијелимо ... копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке ; Милош држи златна шестоперца , на њега је копље дочекао , пребио га на ...
... копље је свезао дората . Вели њему Милош Војиновић : „ Устан море , бијело Латинче , Да јуначки мејдан дијелимо ... копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке ; Милош држи златна шестоперца , на њега је копље дочекао , пребио га на ...
Page 178
... копље пушти , отпрве га обранити шћаше ; бог поможе Страхинићу бану , има ђога коња од мегдана : како копље на планини звизну , соко ђого паде на кољена , изнад њега копље прелетило , ударило о камен студени , натроје се копље саломило ...
... копље пушти , отпрве га обранити шћаше ; бог поможе Страхинићу бану , има ђога коња од мегдана : како копље на планини звизну , соко ђого паде на кољена , изнад њега копље прелетило , ударило о камен студени , натроје се копље саломило ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца