Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 12
Page 127
... крај воде Равана ; имам блага колико ми драго , ударићу темељ од олова , па ћу цркви саградити платна , саградићу од сребра бијела , покрићу је жеженијем златом , поднизати дробнијем бисером , попуњати драгијем камењем . Сва господа на ...
... крај воде Равана ; имам блага колико ми драго , ударићу темељ од олова , па ћу цркви саградити платна , саградићу од сребра бијела , покрићу је жеженијем златом , поднизати дробнијем бисером , попуњати драгијем камењем . Сва господа на ...
Page 207
... крај друма царева , покрио се зеленом доламом , по образу срмајли марамом , чело главе копље ударио , за копље је Шарац коњиц свезан , на копљу је сура тица орле , шири крила , Марку чини лада , а у кљуну носи воде ладне , те запаја ...
... крај друма царева , покрио се зеленом доламом , по образу срмајли марамом , чело главе копље ударио , за копље је Шарац коњиц свезан , на копљу је сура тица орле , шири крила , Марку чини лада , а у кљуну носи воде ладне , те запаја ...
Page 391
... крај од града и Небојшу на Дунаву кулу ; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града . 75 О мало се браћа завадише , да око шта , веће ни око шта : око врана коња и сокола Дмитар иште коња старјешинство , Врана коња и ...
... крај од града и Небојшу на Дунаву кулу ; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града . 75 О мало се браћа завадише , да око шта , веће ни око шта : око врана коња и сокола Дмитар иште коња старјешинство , Врана коња и ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца