Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 22
Page 165
... куле , зар не види ђе је погинуо ? " Кад то чуо Змаје од Јастрепца , а он рече царици Милици : „ Хеј Милице , да те бог убије ! Ти си мене издала Лазару . “ То изрече , из куле утече , па не бјежи Јастрепцу планини , већ побјеже небу ...
... куле , зар не види ђе је погинуо ? " Кад то чуо Змаје од Јастрепца , а он рече царици Милици : „ Хеј Милице , да те бог убије ! Ти си мене издала Лазару . “ То изрече , из куле утече , па не бјежи Јастрепцу планини , већ побјеже небу ...
Page 251
... куле гвоздене ченгеле , вјешаћу му хоџе и хаџије ! " Што гођ Туре пјано говорило , то тријезно бјеше учинило : одврже се у приморје равно , позатвора скеле око мора , и друмове около приморја , куд пролази царевина благо , на годину по ...
... куле гвоздене ченгеле , вјешаћу му хоџе и хаџије ! " Што гођ Туре пјано говорило , то тријезно бјеше учинило : одврже се у приморје равно , позатвора скеле око мора , и друмове около приморја , куд пролази царевина благо , на годину по ...
Page 369
... куле , а све виче : „ Отворʼте ми врата ! " Нико њему отворит не смије . Трипут га је опћерао Вуче , па га стиже ... куле , испод куле краља будимскога . Гледа њега будимска краљица , па дозива Јакшића Тодора : Ој соколе , Јакшићу Тодоре ...
... куле , а све виче : „ Отворʼте ми врата ! " Нико њему отворит не смије . Трипут га је опћерао Вуче , па га стиже ... куле , испод куле краља будимскога . Гледа њега будимска краљица , па дозива Јакшића Тодора : Ој соколе , Јакшићу Тодоре ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца