Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 52
Page 49
Овако ти могу дуовати : да сазидам кулу од камена , да те бацим у камену кулу , пак да кључе у море забацим ; када кључи из мора изађу , онда ћеш се грека опростити ! “ Па сазида патријару Саво , он сазида кулу од камена , баци Симу у ...
Овако ти могу дуовати : да сазидам кулу од камена , да те бацим у камену кулу , пак да кључе у море забацим ; када кључи из мора изађу , онда ћеш се грека опростити ! “ Па сазида патријару Саво , он сазида кулу од камена , баци Симу у ...
Page 242
Кад је Арап кулу начинио , ударио стакла у пенџере , простр'о је свилом и кадифом , па је онда кули говорио : „ Што ћеш пуста у приморју , куло , кад по тебе нитко шетат нема : мајке немам , а сестрице немам , а јоште се оженио нисам ...
Кад је Арап кулу начинио , ударио стакла у пенџере , простр'о је свилом и кадифом , па је онда кули говорио : „ Што ћеш пуста у приморју , куло , кад по тебе нитко шетат нема : мајке немам , а сестрице немам , а јоште се оженио нисам ...
Page 298
Кад изите на кулу танану , срете њега двоје Латинчади с двије оштре сабље у рукама , на Грујицу јуриш учинише ; паде Грујо по земљици црној , ману руком и мачем зеленим , од двојице начини четири , па он пође низ бијелу кулу .
Кад изите на кулу танану , срете њега двоје Латинчади с двије оштре сабље у рукама , на Грујицу јуриш учинише ; паде Грујо по земљици црној , ману руком и мачем зеленим , од двојице начини четири , па он пође низ бијелу кулу .
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца