Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 32
Page 167
... књига баш од Бањске , од малена града , од његове остарјеле мајке , бану књига на кољено паде ; кад разгледа и проучи књигу , ал ' му књига доста грдно каже , 66 књига каже ђе га куне мајка : „ Бе си 167.
... књига баш од Бањске , од малена града , од његове остарјеле мајке , бану књига на кољено паде ; кад разгледа и проучи књигу , ал ' му књига доста грдно каже , 66 књига каже ђе га куне мајка : „ Бе си 167.
Page 228
... књига од Стамбола града , од онога цара Појазета ; друга књига од Будима града , од онога краља будимскога ; трећа књига од Сибиња града , од војводе Сибињанин - Јанка . Која књига од Стамбола града , цар га у њој на војску позива , на ...
... књига од Стамбола града , од онога цара Појазета ; друга књига од Будима града , од онога краља будимскога ; трећа књига од Сибиња града , од војводе Сибињанин - Јанка . Која књига од Стамбола града , цар га у њој на војску позива , на ...
Page 243
Вук Стефановић Караџић. Дође књига цару честитоме . Када виђе што му књига каже , стаде царе тражит мејданџије , обећава благо небројено , ко погуби црног Арапина . Мејданџије млоге одлазише , ал Стамболу ниједан не дође . Нуто цару ...
Вук Стефановић Караџић. Дође књига цару честитоме . Када виђе што му књига каже , стаде царе тражит мејданџије , обећава благо небројено , ко погуби црног Арапина . Мејданџије млоге одлазише , ал Стамболу ниједан не дође . Нуто цару ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца