Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 46
Page 241
... књигу ка граду Солуну , ка Дојчилу , богом побратиму , нек избави мене из тамнице . “ Узе соко ону ситну књигу , па се изви небу под облаке , право оде ка Солуну граду баш ујутру у свету неђељу . Ал ' бијаше господа солунска , ал ...
... књигу ка граду Солуну , ка Дојчилу , богом побратиму , нек избави мене из тамнице . “ Узе соко ону ситну књигу , па се изви небу под облаке , право оде ка Солуну граду баш ујутру у свету неђељу . Ал ' бијаше господа солунска , ал ...
Page 277
... књигу пише Краљевићу Марко : „ Ко гођ дође Урвином планином међу јеле студену бунару , те затече онђе дели - Марка , нека знаде да је мртав Марко ! Код Марка су три ћемера блага , каква блага ... књигу опазио , према себе књигу проучио : 277.
... књигу пише Краљевићу Марко : „ Ко гођ дође Урвином планином међу јеле студену бунару , те затече онђе дели - Марка , нека знаде да је мртав Марко ! Код Марка су три ћемера блага , каква блага ... књигу опазио , према себе књигу проучио : 277.
Page 334
Вук Стефановић Караџић. Прву књигу Иван оправио , прати књигу Бару и Улћину на Милоша Обренбеговића : „ О Милошу Обренбеговићу , позивљем те у моје сватове , стари свате , да си пред сватове ; но ми немој инокосан поћи , купи свата што ...
Вук Стефановић Караџић. Прву књигу Иван оправио , прати књигу Бару и Улћину на Милоша Обренбеговића : „ О Милошу Обренбеговићу , позивљем те у моје сватове , стари свате , да си пред сватове ; но ми немој инокосан поћи , купи свата што ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца