Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 86
Page 134
Но чу ли ме , славан царе Лазо , згодно су нам начинили цркву ; но положи мајсторима благо , мајсторима што сте погодили . То је царе њега послушао , све положи мајсторима благо , па спремише коње витезове , на добре се коње дохитише ...
Но чу ли ме , славан царе Лазо , згодно су нам начинили цркву ; но положи мајсторима благо , мајсторима што сте погодили . То је царе њега послушао , све положи мајсторима благо , па спремише коње витезове , на добре се коње дохитише ...
Page 197
Невјера ти сједи уз кољено , испод скута пије ладно вино : а проклети Вуче Бранковићу ! Сјутра јесте лијеп Видов - данак , виђећемо у пољу Косову ко је вјера , ко ли је невјера ! А тако ми бога великога , ја ћу отић сјутра у Косово ...
Невјера ти сједи уз кољено , испод скута пије ладно вино : а проклети Вуче Бранковићу ! Сјутра јесте лијеп Видов - данак , виђећемо у пољу Косову ко је вјера , ко ли је невјера ! А тако ми бога великога , ја ћу отић сјутра у Косово ...
Page 367
А пита га Берзeлeз Алија : „ Када одеш стојну Биограду , бојиш ли се још кога до бога ? Бојиш ли се два Јакшића млада ? “ Ал ' му вели Порча од Авале : „ Ој бога ми , побратиме драги , ја с ' не бојим никога до бога , не бојим се два ...
А пита га Берзeлeз Алија : „ Када одеш стојну Биограду , бојиш ли се још кога до бога ? Бојиш ли се два Јакшића млада ? “ Ал ' му вели Порча од Авале : „ Ој бога ми , побратиме драги , ја с ' не бојим никога до бога , не бојим се два ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца