Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 73
Page 125
... мало л ' ти је твоје краљевине , Мало л ' ти је , Остала ти пуста ! већ с ' о туђе отимате царство ! А ти , стриче , деспоте Угљеша , мало л ' ти је деспотства твојега ? Мало л ' ти је ? Остало ти пусто ! већ с ' о туђе отимате царство ...
... мало л ' ти је твоје краљевине , Мало л ' ти је , Остала ти пуста ! већ с ' о туђе отимате царство ! А ти , стриче , деспоте Угљеша , мало л ' ти је деспотства твојега ? Мало л ' ти је ? Остало ти пусто ! већ с ' о туђе отимате царство ...
Page 162
... мало у двору нашему ? " Вели њему царица Милица : „ Цар - Лазаре , српска круно златна , кад ме питаш , право ћу ти ... Мало време затим постајало , оде царе на танке чардаке , 66 а царица на високу кулу . Мало било , задуго 162.
... мало у двору нашему ? " Вели њему царица Милица : „ Цар - Лазаре , српска круно златна , кад ме питаш , право ћу ти ... Мало време затим постајало , оде царе на танке чардаке , 66 а царица на високу кулу . Мало било , задуго 162.
Page 331
... Мало л ' ти је наше Горе Црне , Мало л ' ти је Скадра на Бојани ? Мало л ' ти је равна Миридита испод Скадра , покрај мора сиња ? Мало л ' ти је седам наших Брда , седам брда , седам војевода ? " но те сила сломи преко мора ?! " Кад то 331.
... Мало л ' ти је наше Горе Црне , Мало л ' ти је Скадра на Бојани ? Мало л ' ти је равна Миридита испод Скадра , покрај мора сиња ? Мало л ' ти је седам наших Брда , седам брда , седам војевода ? " но те сила сломи преко мора ?! " Кад то 331.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца