Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 64
Page 22
... мајка : „ О Јоване , мој једини сине , Ми смо јадни , синко , обојица , ход ' да малу игру заметнемо ! “ Јован своју послушао мајку , па је с њоме игру заметнуо , понајпријед у руке прстена . Он могаше надиграти мајку , он могаше , него ...
... мајка : „ О Јоване , мој једини сине , Ми смо јадни , синко , обојица , ход ' да малу игру заметнемо ! “ Јован своју послушао мајку , па је с њоме игру заметнуо , понајпријед у руке прстена . Он могаше надиграти мајку , он могаше , него ...
Page 193
... мајка тврда срца била , да од срца сузе не пустила . Кад је било ноћи у поноћи , ал ' завришта Дамјанов зеленко ; пита мајка Дамјанове љубе : ,, , Снао моја , љубо Дамјанова , 66 што нам вришти Дамјанов зеленко ? Ал ' је гладан шенице ...
... мајка тврда срца била , да од срца сузе не пустила . Кад је било ноћи у поноћи , ал ' завришта Дамјанов зеленко ; пита мајка Дамјанове љубе : ,, , Снао моја , љубо Дамјанова , 66 што нам вришти Дамјанов зеленко ? Ал ' је гладан шенице ...
Page 359
... мајка јаду досјетила . Кад уљезе у бијеле дворе , ал ' се Јово са душицом бори . Више њега Максиме владика , чати брату самртну молитву . Кад то виђе мајка Анђелија , закукала кано кукавица : „ Јао , Јово , моје ране грдне ! Што ће ...
... мајка јаду досјетила . Кад уљезе у бијеле дворе , ал ' се Јово са душицом бори . Више њега Максиме владика , чати брату самртну молитву . Кад то виђе мајка Анђелија , закукала кано кукавица : „ Јао , Јово , моје ране грдне ! Што ће ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца