Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 84
Page 38
... мене ? " Ја сам ' вако змији беседио : „ Моја змијо , мој худни породе , ко ће дати за змију девојку ? " Но је мене змија беседила : ,, О мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару ...
... мене ? " Ја сам ' вако змији беседио : „ Моја змијо , мој худни породе , ко ће дати за змију девојку ? " Но је мене змија беседила : ,, О мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару ...
Page 116
Вук Стефановић Караџић. што те питам , право да ми кажеш : Што ти мене чашу преслужујеш ? Што л ' на мене криво погледујеш ? Али ти је коњиц олошао , али ти је рухо остарило , ал т ' је мало голијемна блага ? Шта т ' је мало у двору ...
Вук Стефановић Караџић. што те питам , право да ми кажеш : Што ти мене чашу преслужујеш ? Што л ' на мене криво погледујеш ? Али ти је коњиц олошао , али ти је рухо остарило , ал т ' је мало голијемна блага ? Шта т ' је мало у двору ...
Page 124
... мене до бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казат на мене је царство : од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене ...
... мене до бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казат на мене је царство : од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца