Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 87
Page 38
“ Но је мене змија беседила : „ 0 мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару честитоме , цар ће дати за мене девојку . и ја сам се јадан потрудио и ка тебе царе доходио .
“ Но је мене змија беседила : „ 0 мој бабо , од Будима краље , ти оседлај коња Ластавицу , па ти иди у Призрена бела ка ономе цару честитоме , цар ће дати за мене девојку . и ја сам се јадан потрудио и ка тебе царе доходио .
Page 124
Кад су били краљеву шатору , рече таде Вукашине краље : Благо мене до бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казват на мене је царство : од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу .
Кад су били краљеву шатору , рече таде Вукашине краље : Благо мене до бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казват на мене је царство : од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу .
Page 322
“ Проговори Поповић Стојане : „ Мирно сам ти , мати , путовао , и тебе сам снаху испросио , тебе снаху , мене вјерну љубу , три товара блага потрошио , Осим тога хиљаду дуката док даривах свасти и пунице ; јоште краљу мене говорио , да ...
“ Проговори Поповић Стојане : „ Мирно сам ти , мати , путовао , и тебе сам снаху испросио , тебе снаху , мене вјерну љубу , три товара блага потрошио , Осим тога хиљаду дуката док даривах свасти и пунице ; јоште краљу мене говорио , да ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца