Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 88
Page 38
Ет ' отаде седам годин ' дана ; но беседи змија из дувара : „ 0 мој бабо ,
краље од Будима , што ти чекаш те не жениш мене ? “ Ја сам ' вако змији
беседио : „ Моја змијо , мој xудни породе , ко ће дати за змију девојку ? “ Но
је мене ...
Ет ' отаде седам годин ' дана ; но беседи змија из дувара : „ 0 мој бабо ,
краље од Будима , што ти чекаш те не жениш мене ? “ Ја сам ' вако змији
беседио : „ Моја змијо , мој xудни породе , ко ће дати за змију девојку ? “ Но
је мене ...
Page 124
Кад су били краљеву шатору , рече таде Вукашине краље : Благо мене до
бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казват на мене је царство :
од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не ...
Кад су били краљеву шатору , рече таде Вукашине краље : Благо мене до
бога милога , ето мене мога сина Марка , он ће казват на мене је царство :
од оца ће останути сину . “ Марко слуша , ништа не говори , на шатора не ...
Page 322
Пред њer ” стара ишетала мајка , руке шире , улице се љубе , Стојан мајку у
бијелу руку ; пита мајка Поповић - Стојана : „ Да мој синко , Поповић -
Стојане , јеси л ' мене путовао мирно ? Јеси л ' мене снаху испросио , мене
снаху ...
Пред њer ” стара ишетала мајка , руке шире , улице се љубе , Стојан мајку у
бијелу руку ; пита мајка Поповић - Стојана : „ Да мој синко , Поповић -
Стојане , јеси л ' мене путовао мирно ? Јеси л ' мене снаху испросио , мене
снаху ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца