Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 87
Page 16
“ Ал ' говори љуба Радулова : „ Ој бога ми , моја јетрвице , ја не знадем биља од омразе , а и да знам , не бих ти казала : и мене су браћа миловала , и милост ми сваку доносила . “ Кад то зачу млада Павловица , она оде коњма на ливаду ...
“ Ал ' говори љуба Радулова : „ Ој бога ми , моја јетрвице , ја не знадем биља од омразе , а и да знам , не бих ти казала : и мене су браћа миловала , и милост ми сваку доносила . “ Кад то зачу млада Павловица , она оде коњма на ливаду ...
Page 51
а кад Ненад свој ' изасу благо , дружбини је браћи беседио : „ Ој дружбино , моја браћо драга , брата немам , а сестрице немам , већ : тако ми бога јединога ! десница ми не усала рука ! добру коњу грива не опала ! и бритка ми сабља не ...
а кад Ненад свој ' изасу благо , дружбини је браћи беседио : „ Ој дружбино , моја браћо драга , брата немам , а сестрице немам , већ : тако ми бога јединога ! десница ми не усала рука ! добру коњу грива не опала ! и бритка ми сабља не ...
Page 218
мрзи ме се овђе распасиват , да отпашем три ћемера злата , јер сам овђе Турком мЛого дужан , неће ми дат сабље исплатити . То је Турчин једва дочекао . Отидоше уз воду Ситницу под бијелу камену ћуприју . Распаса се Краљевићу Марко ...
мрзи ме се овђе распасиват , да отпашем три ћемера злата , јер сам овђе Турком мЛого дужан , неће ми дат сабље исплатити . То је Турчин једва дочекао . Отидоше уз воду Ситницу под бијелу камену ћуприју . Распаса се Краљевићу Марко ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца