Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 84
Page 51
... ми бога јединога ! десница ми не усала рука ! добру коњу грива не опала ! и бритка ми сабља не рђала ! 13 ни у мене нема више блага ! " Кад су тако поделили благо , Ненад седе на добра коњица , пак се диже својој старој мајци . Лепо га ...
... ми бога јединога ! десница ми не усала рука ! добру коњу грива не опала ! и бритка ми сабља не рђала ! 13 ни у мене нема више блага ! " Кад су тако поделили благо , Ненад седе на добра коњица , пак се диже својој старој мајци . Лепо га ...
Page 161
... ми мога господара и мојега сина Велимира ! " Њој говори Милош од Поцерја : „ Не бој ми се , џенераловице ! Дај ми вранца Вуче џенерала , што га јаше једном у години , када иде у Текију 40 цркви , опреми га како г ' Вуча спрема , да ...
... ми мога господара и мојега сина Велимира ! " Њој говори Милош од Поцерја : „ Не бој ми се , џенераловице ! Дај ми вранца Вуче џенерала , што га јаше једном у години , када иде у Текију 40 цркви , опреми га како г ' Вуча спрема , да ...
Page 218
... ми дат сабље исплатити . “ То је Турчин једва дочекао . Отидоше уз воду Ситницу под бијелу камену ћуприју . Распаса ... ми пита царева телала : 99 • Турчине , цареви телале , а тако ти бога јединога , откуд тебе сабља димишћија ? Или ти ...
... ми дат сабље исплатити . “ То је Турчин једва дочекао . Отидоше уз воду Ситницу под бијелу камену ћуприју . Распаса ... ми пита царева телала : 99 • Турчине , цареви телале , а тако ти бога јединога , откуд тебе сабља димишћија ? Или ти ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца