Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 82
Page 111
... моје сам дворе оставио и баницу љубу Иконију , па сад чујем да се преудала , и б'јеле ми дворе похарала са некаким Дуком Херцеговцем , два ми млада заробила сина и Јелицу моју милу сеју , све одвео у Херцеговину , моје б'јеле дворе ...
... моје сам дворе оставио и баницу љубу Иконију , па сад чујем да се преудала , и б'јеле ми дворе похарала са некаким Дуком Херцеговцем , два ми млада заробила сина и Јелицу моју милу сеју , све одвео у Херцеговину , моје б'јеле дворе ...
Page 120
... моје војводе по свој мојој редом царевини , а ти не мо'ш кога си родио ! Но аманет моја царевина ! И аманет сви моји градови ! И аманет све моје војводе по свој мојој редом царевини ! Аманет ти нејаки Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ...
... моје војводе по свој мојој редом царевини , а ти не мо'ш кога си родио ! Но аманет моја царевина ! И аманет сви моји градови ! И аманет све моје војводе по свој мојој редом царевини ! Аманет ти нејаки Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ...
Page 349
Вук Стефановић Караџић. 64 а са моје до три другарице , док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу ; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата , а ви данас дадосте другоме ! Но ме чу ли , ђувеглија Максо , брже ...
Вук Стефановић Караџић. 64 а са моје до три другарице , док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу ; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата , а ви данас дадосте другоме ! Но ме чу ли , ђувеглија Максо , брже ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца