Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 34
Page 11
... нит ' сам своју веру изгубио , нит ' сам крста под ноге згазио , часног крста и красног закона ; већ је мени велика невоља : зашт ја раним у мојему двору 66 Девет немо , друго девет слепо , то ја раним с мојом верном љубом ; и бог ће ми ...
... нит ' сам своју веру изгубио , нит ' сам крста под ноге згазио , часног крста и красног закона ; већ је мени велика невоља : зашт ја раним у мојему двору 66 Девет немо , друго девет слепо , то ја раним с мојом верном љубом ; и бог ће ми ...
Page 65
... нит ' се разби , нит ' се проли вино ! Кара њега Громовник Илија : ,, О мој брате , светитељ Никола , и досад смо пили ладно вино , ал ' нијесмо , брате , дријемали , Ни из руку чаша испуштали ; што се тебе тако задријема ?! “ Ал ...
... нит ' се разби , нит ' се проли вино ! Кара њега Громовник Илија : ,, О мој брате , светитељ Никола , и досад смо пили ладно вино , ал ' нијесмо , брате , дријемали , Ни из руку чаша испуштали ; што се тебе тако задријема ?! “ Ал ...
Page 202
... Нит ' је гуја , ни бијела вила , но је јунак Јуришићу Јанко . Ако цвили , и невоља му је : ево има три године дана ... нит сам гладан , нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ; но је мене тама досадила ...
... Нит ' је гуја , ни бијела вила , но је јунак Јуришићу Јанко . Ако цвили , и невоља му је : ево има три године дана ... нит сам гладан , нит ' сам ожеднио ; а мене су жеље пролазиле , још како сам пао у тавницу ; но је мене тама досадила ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца